Најчешћа питања

Osnovni zakon kojim je uređena oblast rada je Zakon o radu.

Ovu oblast uređuju i veći broj drugih zakona. Pored Zakona o radu, u 2018. godini donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, a 2019. Zakon o agencijskom zapošljavanju, a oblast rada uređena je i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova, Zakonom o volontiranju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakonom o štrajku, Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, Zakonom o zaštiti od požara, kao i Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Za oblast rada su od naročitog značaja poreski zakoni, i to pre svega Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, postupci prijave, odjave i promene osnova osiguranja za radnike uređeni se Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pored zakona, oblast rada uređuje se i kolektivnim ugovorima, koje zaključuju predstavnici poslodavaca i sindikata. Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: opšti, posebni („sektorski“/„granski“) i kolektivni ugovor kod poslodavca („pojedinačni“ kolektivni ugovor).

Takođe, pitanja povodom rada uređuju se, odnosno mogu da se urede i nizom opštih akata poslodavca: pravilnikom o radu, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, aktom o proceni rizika i pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i pravilnikom o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja i pravilnikom iz oblasti zaštite podataka o ličnosti , te drugim opštim aktima kojima se uređuju pojedina pitanja koja se odnose na oblast rada.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima

• Zakon o agencijskom zapošljavanju.

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o volontiranju

• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

• Zakonom o štrajku

• Zakono o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti

• Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu

• Zakon o zaštiti od požara

• Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

• Zakon o porezu na dohodak građana

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Kao preduzetnik, sami se opredeljujete za jedan od dva načina utvrđivanja i plaćanja poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti – paušalno oporezivanje ili sistem samooporezivanja.

Prilikom registracije u Agenciji za privredne registre („APR“) popunjavanjem registracione prijave bira se jedna od ponuđenih opcija za način plaćanja poreza i doprinosa – paušalno ili kroz samooporezivanje (sa i bez isplate lične zarade).

Glavne razlike između ova dva režima su:

• Paušalno oporezivanje – sprovodi se bez vođenja poslovnih knjiga, u kom slučaju nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave prema sedištu poreskog obveznika, po utvrđenim kriterijumima, određuje iznos poreza koji je potrebno platiti. Rešenjem Poreske uprave, određuje se fiksni iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na ostvareni prihod. Poreski obveznik samo ima obavezu vođenja Knjige o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika (KPO knjiga).

• Sistem samooporezivanja – realizuje se na dva načina, pri čemu je u oba slučaja obavezno vođenje poslovnih knjiga.

• U varijanti standardnog samooporezivanja, na razliku između prihoda i rashoda obračunavaju se porez i doprinosi.

• U varijanti isplate lične zarade preduzetnika, porez se obračunava na identičan način kao kod čistog samooporezivanja, ali pošto preduzetnik sam sebi isplaćuje ličnu zaradu, porez i doprinosi se obračunavaju i plaćaju na iznos lične zarade.

Preduzetnici koji se opredele za paušalno oporezivanje, mogu biti u tom režimu sve dok im godišnji prihodi ne prelaze iznos od 6.000.000 RSD, nakon čega „automatski” prelaze u sistem samooporezivanja (sa ili bez isplate lične zarade).

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Službeni glasnik RS“ br. 94/19, 96/19 - ispravka, 156/20)

Opredeljenje za paušalno oporezivanje treba da se izvrši prilikom osnivanja i registracije u APR. Preduzetnici koji se odmah ne opredele za paušalno oporezivanje, nemaju mogućnost naknadnog podnošenja zahteva za paušalno oporezivanje za tekuću godinu.

APR prosleđuje Poreskoj upravi informaciju o učinjenom odabiru za paušalno oporezivanje (ne treba da podnosite poseban zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi). Poreska uprava donosi rešenje o utvrđenoj obavezi za porez i doprinose u elektronskom obliku u roku od 48 sati od dana registracije i dostavlja ga u poresko sanduče na portalu Poreske uprave – ePorezi. Iznos se utvrđuje na osnovu prosečne zarade u određenoj delatnosti, a visina varira od vrste delatnosti.

Rešenjem Poreske uprave određuje se fiksan iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na ostvareni prihod (svakog meseca se mora platiti nezavisno od toga da li se ostvaruje prihod ili ne). Visinu poreza i doprinosa možete orijentaciono izračunati koristeći kalkulator koji je na portalu Poreske uprave (https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html).

Porezi i doprinosi se na osnovu rešenja plaćaju do svakog 15-og u mesecu za prethodni mesec (odnosno u roku od 15 dana od dobijanja rešenja za sve zaostale mesece).

Ukoliko ste u sistemu samooporezivanja, a želite da od sledeće godine pređete na paušalno oporezivanje, zahtev za paušalno oporezivanje podnosite isključivo elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi do 31. oktobra tekuće godine.

Ukoliko prestanete da ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje (godišnji prihodi budu iznad 6.000.000 RSD ili se registrujete za PDV), Poreska uprava će rešenjem naložiti vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne. Ovo rešenje Poreska uprava dostavlja u e-sanduče portala ePorezi i ono se donosi po službenoj dužnosti.

Preduzetnici koji se ne registruju u APR (na primer, advokati) podležu drugačijoj proceduri i u obavezi su da podnesu zahtev za paušalno oporezivanje u roku od pet dana od registracije nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu. Ova kategorija dužna je i da nadležnoj jedinici Poreske uprave podnose poresku prijavu na Obrascu PPDG-1R u roku od 15 dana od dana registracije.

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)

Ukoliko ste preduzetnik u sistemu samooporezivanja, vi sami (odnosno angažovani knjigovođa) obračunavate iznos poreza i doprinosa. U sistemu samooporezivanja se podrazumeva da se na neto prihod (odnosno minimalnu osnovicu doprinosa, ukoliko je neto prihod manji od nje) plaća porez na prihod 10% i doprinosi u zbirnoj stopi od 36,05%. Kod samooporezivanja ne postoji odvajanje „prihoda od rada preduzetnika“ i „dobitka od poslovanja“, već je sve objedinjeno u jednu poresku osnovicu.

Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti (obrazac PPDG-1S), podnosi se elektronskim putem na portalu ePorezi.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021)

Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021 i 118/2021)