На који начин може да престане радни однос и које су новчане обавезе послодавца према запосленом у случају отказа уговора о раду?

Радни однос престаје:

• истеком рока за који је заснован;
• кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју;
• споразумом између запосленог и послодавца;
• отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
• на захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година живота;
• смрћу запосленог;
• у другим случајевима утврђеним законом.

Радни однос може да престане на основу писаног споразума послодавца и запосленог. Споразум мора бити у писаном облику. Пре потписивања споразума, послодавац је дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености, зато што у том случају запослени нема право на новчану накнаду коју исплаћује Национална служба за запопљавање (НСЗ).

Поред тога, запослени и послодавац могу једнострано да откажу уговор о раду.

Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писаном облику, најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа (отказни рок). Општим актом или уговором о раду може да се утврди дужи отказни рок али не дужи од 30 дана.

Послодавац може отказати запосленом уговор о раду из различитих разлога:

• неостваривање резултата рада, или одсуство потребних знања и способности;
• скривљена повреда радне обавезе;
• нарушавање радне дисциплине;
• учињено кривично дело на раду или у вези са радом;
• невраћање на рад након истека мировања радног односа;
• злоупотреба привремене спречености за рад;
• одбијање промене посла или запослења;
• одбијање промене висине личних примања;
• престанак потребе за радом;
• одустанак од пробног рада;
• одбијање посла у заштити инвалида или превенцији инвалидности.

С друге стране, постоје случајеви који не могу бити основ односно разлог да послодавац запосленом откаже уговор о раду, као што је боловање, трудничко боловање, породиљско и одсуство са рада ради (посебне) неге детета, служење војног рока итд.

Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку. Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог, а ако послодавац запосленом није могао да достави решење на овај начин, дужан је да о томе сачини писмену белешку, па се тада решење објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним. Запосленом престаје радни однос даном достављања решења осим ако овим законом или решењем није одређен други рок.

У случају престанка уговора, потребно је да послодавац одјави запосленог са евиденције ЦРОСО, користећи јединствену пријаву, у року од три радна дана од дана настанка промене.

Код престанка радног односа, послодавац је дужан сте да запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду, у року од 30 дана од престнка радног односа.

Послодавац је, затим, пре окончања радног односа са запосленим, дужан да запосленом омогући коришћење неискоришћеног годишњег одмора, а да ли ће запослени ово право искористити или не, није од значаја из угла послодавца. У случају да је радни однос престао, а запослени није у целости искористио годишњи одмор кривицом послодавца, запослени може у парници из радног односа због тога потраживати накнаду штете. Ако послодавац није у могућности да запосленом омогући коришћење остатка годишњег одмора, може да запосленом исплати и накнаду за неискоришћени годишњи одмор, најкасније 30 дана од престанка радног односа.

У одговору на питање бр. 19 се додано објашњава под којим условима и у ком поступку послодавац може да откаже запосленом уговор о раду.

Више о овоме:

• Закон о раду

• Како дати отказ по закону, и шта ако не испоштујете отказни рок