На који начин може да престане радни однос и које су новчане обавезе послодавца према запосленом у случају отказа уговора о раду?
Radni odnos prestaje:
istekom roka za koji je zasnovan;
kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
smrću zaposlenog;
u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Sporazum mora biti u pisanom obliku. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, zato što u tom slučaju zaposleni nema pravo na novčanu naknadu koju isplaćuje Nacionalna služba za zapopljavanje (NSZ).
Pored toga, zaposleni i poslodavac mogu jednostrano da otkažu ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.
Poslodavac može otkazati zaposlenom ugovor o radu iz različitih razloga:
neostvarivanje rezultata rada, ili odsustvo potrebnih znanja i sposobnosti;
skrivljena povreda radne obaveze;
narušavanje radne discipline;
učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
nevraćanje na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa;
zloupotreba privremene sprečenosti za rad;
odbijanje promene posla ili zaposlenja;
odbijanje promene visine ličnih primanja;
prestanak potrebe za radom;
odustanak od probnog rada;
odbijanje posla u zaštiti invalida ili prevenciji invalidnosti.
S druge strane, postoje slučajevi koji ne mogu biti osnov odnosno razlog da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, kao što je bolovanje, trudničko bolovanje, porodiljsko i odsustvo sa rada radi (posebne) nege deteta, služenje vojnog roka itd.
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, a ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje na ovaj način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, pa se tada rešenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
U slučaju prestanka ugovora, potrebno je da poslodavac odjavi zaposlenog sa evidencije CROSO, koristeći jedinstvenu prijavu, u roku od tri radna dana od dana nastanka promene.
Kod prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan ste da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u roku od 30 dana od prestnka radnog odnosa.
Poslodavac je, zatim, pre okončanja radnog odnosa sa zaposlenim, dužan da zaposlenom omogući korišćenje neiskorišćenog godišnjeg odmora, a da li će zaposleni ovo pravo iskoristiti ili ne, nije od značaja iz ugla poslodavca. U slučaju da je radni odnos prestao, a zaposleni nije u celosti iskoristio godišnji odmor krivicom poslodavca, zaposleni može u parnici iz radnog odnosa zbog toga potraživati naknadu štete. Ako poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenom omogući korišćenje ostatka godišnjeg odmora, može da zaposlenom isplati i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, najkasnije 30 dana od prestanka radnog odnosa.
U odgovoru na pitanje br. 19 se dodano objašnjava pod kojim uslovima i u kom postupku poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu.
Više o ovome:
Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.