Најчешћа питања

Питање

Шта послодавац може да уради када сумња да је дошло до злоупотребе боловања од стране запосленог?

Одговор

Poslodavci, u slučaju sumnje na zloupotrebu bolovanja od strane zaposlenog („lažno“ bolovanje), mogu da koriste mogućnosti propisane Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o radu.

Najpre, Zakon o zdravstvenom osiguranju daje izabranom lekaru i lekarskim komisijama ovlašćenja utvrđivanja osnova za odobravanje bolovanja zaposlenima, uključujući i naknadne provere odobrenih bolovanja, odnosno postupanje u slučaju sumnje poslodavaca da je došlo do zloupotrebe bolovanja. Propisani su razlozi za privremenu sprečenost za rad, i to: bolest ili povreda van rada; profesionalna bolest ili povreda na radu; bolest ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; propisana mere obavezne izolacije kao kliconoše ili pojave zaraznih bolesti u okolini zaposlenog; nega bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim tim zakonom; dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; zaposleni je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zabranjeno je da izabrani lekar ili drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda utvrdi da kod osiguranika postoji privremena sprečenost za rad mimo ovih razloga, čime je posebno istaknuta profesionalna i pravna odgovornost lekara. Dodatno, prema članu 146. Zakona, ako se utvrdi da je izabrani lekar zloupotrebio svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica – zaposlenih, gde spada odobravanje bolovanja bez stvarnog razloga za to - Republički fond preduzima mere radi oduzimanja ovlašćenja izabranog lekara i podnosi inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za samostalni rad tog izabranog lekara.

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje i dvostepenost u postupku odobravanja sprečenosti za rad i daje mogućnost za ponovno ocenjivanje ili veštačenje već odobrenih bolovanja. Na ovaj način, poslodavac može da proveri opravdanost privremene sprečenosti za rad (bolovanja) zaposlenog. Poslodavac može da izjavi prigovor ako nije zadovoljan ocenom sprečenosti za rad zaposlenog koju je dao izabrani lekar, odnosno lekarska komisija. Poslodavac, zatim, može da zahteva da se osiguranik (zaposleni) čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, podvrgne ponovnom ocenjivanju privremene sprečenosti za rad, od strane prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije. Dalje, poslodavac može podneti zahtev Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da traži veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica.

Zakon o radu, najpre, propisuje da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Dalje propisuje da poslodavac koji posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe bolovanja ili da utvrdi postojanje ovih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom.

U pitanju je vid super-veštačenja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, koja ide na trošak poslodavca. Poslodavac može da podnese pisani zahtev neposredno zdravstvenoj ustanovi (Zavod za medicinu rada i druga ovlašćena zdravstvena ustanova) – kada je radnu sposobnost cenio lekar pojedinac, odnosno filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - ako je sprečenost za rad cenila lekarska komisija. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline. Takođe, ako se zaposleni bez opravdanog razloga ne odazove pozivu radi ponovnog ocenjivanja, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.

Poslodavac je ovlašćen da opštim aktom (pravilnikom o radu ili posebnim opštim aktom) uredi način kontrole, odnosno provere zloupotrebe bolovanja, gde se najčešće obrazuje posebna komisija kod poslodavca koja ima ovaj zadatak. Dokazivanje zloupotrebe bolovanja je faktičko pitanje, koje nije jednostavno. S ovim u vezi stoji i svojevrsna „zanimiljivost“ na koju ukazujemo, a to je da je izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti iz 2018. godine propisano u članu 10. stav 1. tačka 9) da pravno lice za detektivsku delatnost i preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv može obrađivati podatke o povredama radnih obaveza ili radne discipline (gde spada i zloupotreba bolovanja).

Ako poslodavac u postupku sprovedene kontrole bolovanja konkretnog zaposlenog utvrdi da je zaposleni neopravdano koristio ili zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (zloupotreba bolovanja), to predstavlja opravdani razlog da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 3) Zakona o radu. Isto se odnosi i na nedostavljanje poslodavcu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad.

Ipak, poslodavac ima zakonsku mogućnost da zaposlenom koji je zloupotrebio pravo na bolovanje, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od zakonom propisanih alternativnih mera: privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, novčanu kaznu ili opomenu sa najavom otkaza.

Više o ovome:

• Zakon o zdravstvenom osiguranju

• Zakon o radu

• Zakon o detektivskoj delatnosti